Fruška gora, tanka pa dugačka, kraj Dunava drema kao mačka.
Fruška gora, kao hleb iz peći od svih drugih i lepši i veći.
Fruška gora, ko postelja prava, na njoj noću pola Srema spava.
(Dušan Radović)

Udruženje građana za promociju Fruške gore "Šarene taljige" osnovano je sa ciljem da se bavi proučavanjem i upoznavanjem javnosti, naročito mladih , sa zapostavljenim znanjima ,veštinama ,običajima i proizvodima sa područja Fruške gore.

Zašto baš Fruške gore?
Jer većina osnivača udruženja živi tu i mislimo da najbolje poznajemo vrednosti kraja koje želimo da istaknemo.
Fruška je jedno od obeležja Vojvodine, velikog kulturnog, istorijskog i privrednog potencijala 
                                                    
                                                                  

Zašto želimo da istaknemo značaj tradicije, znanja i iskustava naših predaka?
Duboko verujemo da upućivanjem mladih na proverene vrednosti koje su očuvale sve narode koji žive na ovim prostorima jačamo porodicu kao temelj svakog društva.

Pored tradicije koja se manifestuje kroz materijalna dobra,njihovu prouzvodnju i potrošnju, nikako ne smemo zaboraviti ni onu duhovnu.
Fruška gora sa svojim brojnim manastirima je čvorna tačka naše zemlje ali pri tom nikako ne zanemarujemo značaj ostalih tradicionalnih veroispovesti.
 
Ekonomska teorija i praksa su pokazale da države koje nisu zapustile porodične manufakture imaju manji problem sa nezaposlenošću od drugih.Nemojte verovati nama Raspitajte se u vašem gradu o životnom standardu uspešnih majstora starih zanata pa ćete se sami uveriti. Drugo, ničim se ne može platiti osećaj da ste svoj gazda i da je svaki proizvod deo vašeg uma i ruku. Cilj našeg udruženja je da motiviše i pokrene na razmišljanje i akciju one koji nisu zadovoljni sadašnjim životom
Kako? Jedan  od dobrih izvora za sticanje znanja iz oblasti starih zanata i zanata uopšte je Edukativni centar Novi Sad  kao i Etno mreža iz Beograda Mi ćemo naše programe objavljivati na našoj Facebook stranici

U poljoprivrednoj proizvodnji većina autohtonih sorti voća i povrća su se pokazale kao manje zahtevne u pogledu zaštite. Znači manja upotreba hemijskih sredstava daje zdravije plodove uz niže troškove za prskanje i angažovanje radne snage na poslovima zaštite. Činjenica je da se dobija nešto manji prinos ali je kvalitet neuporedivo bolji. Sa domaćim  vrstama životinja je isti slučaj.

Naši preci su pravili energetski efikasne kuće, bavili se organskom poljoprivredom, reciklažom otpada / ništa se nije bacalo / i njihovo običajno pravo je bilo sasvim u skladu sa pisanim normama ostalih naroda na zapadu Evrope, samo    nisu znali da se to tako zove.Prosto, živeli su u skladu sa prirodom.

                                                                                 što pletivo pletes tanko          

                                                                               medju javom i med snom"

                                                                                                   
              Od njive...                                              ... do trpeze Srpski slow food                    bez nje se ni na tavan ne ide